Žarko Laušević i Irfan Mensur nisu bili samo kolege s pozorišnih dasaka i filmskih ekrana. Bili su istinski prijatelji, povezani neraskidivim vezama koje su se protezale kroz godine, pa i preko okeana. Rođeni istog dana, 19. januara, često su zajedno obeležavali svoje rođendane, okupljajući prijatelje i praveći proslave ispunjene smehom, duhovitim anegdotama i sećanjima. A jedna od najsmešnijih priča koje je Irfan Mensur podelio o svom prijatelju Laušu odnosi se na njegovu neverovatnu imitaciju profesora Minje Dedića. Sjajnom imitacijom, Žarko ga je potpuno zatekla na jednoj beogradskoj pijaci.

Imitacija Minje Dedića 

Irfan Mensur je nekoliko puta ispričao anegdotu o Žarkovoj jedinstvenoj imitaciji Minje Dedića.

„Uvek smo se utrkivali ko će koga pre zvati dok je živeo tamo preko bare. I jednom, na pijaci, na Kaleniću, natovaren s mnogo kesa, jer uveče treba da mi dođe familija na večeru, užasno je hladno, sneg pada, zvoni mi mobilni. Ja se javim, a meni naš zajednički profesor, naravno Žarko je osam godina mlađi od mene ali smo imali istog profesora Minju Dedića koga smo obojica obožavali, i javlja se Minja i čestita mi rođendan. Ja hoću da se srušim na sred pijace. Reko: „Profesore, kako ste? Pa, hvala vam. Pa treba li vam nešto, moj profesore dobri?” I veliki razgovor mi tu zapodenemo. On mi priča kako prati moju karijeru i profesuru i režiju i tako to. I sve on to meni komplimente daje i kaže: Ali danas je rođendan i onom blavoru od čovijeka, onom Žarku.” Ja: „Profesore, šta pričate pobogu? Žarko naš… Pa nemojte tako profesore“. On napada Žarka, ja ga branim. U jednom trenutku tišina. I čujem smeh muški i smeh ženski. Ja: „Haalo, halo…“ Žarko je neverovatno dobro imitirao Minju Dedića. On je mene u tom uverenju da je profesor posle sam pogledao na telefon držao 37 minuta. Ja sam 37 minuta razgovarao sa Minjom Dedićem a od toga sam sigurno jedno 27 minuta branio Žarka Lauševića iako sam znao da ga Minja voli, ali nisam znao zašto je tako naglo promenio mišljenje. I onda smo se smejali. Taj ženski smeh je bio Anitin smeh koja je isto tako jedna duhovita i prelepa žena.”

Interesantno je da je čak i Žarko jednom prilikom pomenuo ovu simpatičnu priču. Tada je gostovao u emisiji kod Ivana Ivanovića, kada je između ostalog pričao i o anegdoti sa Zoranom Radmilovićem.

„Pravili smo divne sedeljke zajedno…”

Veliki prijatelji su vrlo često pravili zajedničke rođendanske proslave, a prema navodima Irfana, iste su doživljavali kao tinejdžeri.

„Mislim da je i to na neki način znak da smo morali da budemo okrenuti jedan ka drugom. Jer, mi smo dok smo živeli u Beogradu bez tog odlaska u inostranstvo, a i kasnije, kad se vratio, obeležavali rođendan kao da smo tinejdžeri iako nismo bili u godinama da baš nešto mnogo slavimo. Ali smo to koristili da bismo pozvali sve naše prijatelje, a kad ih pozovemo to je pola lepog Beograda. Pravili smo divne sedeljke i divno se družili.”

Irfan Mensur o Žarku nakon komemoracije

Žarko nas je nažalost prerano napustio krajem 2023. godine, a Irfan Mensur je u svojim izjavama nakon komemoracije istakao značaj njegovog prijateljstva sa Laušem.

„To je čovek koji je ostavio pečat na veliki deo mog života, zato što je on čovek kog je bilo vredno poznavati, a ja sam uspeo da ga ukradem i da mi bude prijatelj. Uspeo sam da budem uz njega kad je njemu loše i teško, a i da on bude uz mene kada mi je teško, a beskrajno je mnogo momenata kada nam je bilo dobro u životu. On zaslužuje veliko poštovanje i veliko sećanje.”

Irfan, kao i uostalom većina ljubitelja domaće kinematografije, žali za činjenicom što Žarku nikada nije rekao koliko mu se divi…

„Meni je jako žao što mu nikad nisam izgovorio koliko mu se divim, jer smo mi imali taj mačo odnos. Da se divim njemu kao čoveku, talentovanom i multitalentovanom čoveku.

Prijateljstvo Irfana Mensura i Žarka Lauševića bilo je ispunjeno posebnim trenucima, iskrenom podrškom i nesvakidašnjim humorom. Iako nas je Lauš prerano napustio, ostavio je neizbrisiv trag ne samo na filmskoj umetnosti već i u životima svojih najbližih.